Izgleda da smo propustili sve šanse da naše čedo postane gen-sek Ujedinjenih nacija ili makar direkkorka MMF-a. Dobro, još uvek postoje izvesne, doduše, vrlo slabe mogućnosti da je silom ili preko veze uguramo u pr ili neku srodnu delatnost, možda glumu ili pevanje, a što se sporta tiče... Pa, eventualno, slabo plaćena odbojka ili muškobanjasti rukomet, dok graciozna ritmička gimnastika ili –ah! – san snova svake srpske majke – tenis, ostaju samo nedostižni ideali...
Nije vam jasno što se žalim? Pa ako nije, same ste krive, jer ste sigurno, kao i ja jedna od onih majki koje svoju decu upisuju na SAMO jednu ili dve aktivnosti! (za neupućene, ako ih ima: aktivnosti su tečajevi stranih jezika, sportske i umetničke škole i obuke, kursevi manekenstva, plesa...i svega što vašem detetu sigurno obezbeđuje blistavu budućnost i karijeru Donalda Trampa, minimum). Možda nemate vremena ili novca (to ako je i tačno nikako ne priznajte!), možda vas prosto mrzi ili ste mekog srca pa strahujete da će vam dete biti preopterećeno. Ali znajte: neke su prilike nepovratno propuštene - deca boljih majki uveliko stoje u redu za uspeh... I šta sad, kako da stvari popravimo, pitam se grozničavo? Realno, kiksnula sam. Ne samo da sam je onomad upisala u državni vrtić, i tako verovatno potpuno inhibirala njenu kreativnost (nije važno šta će joj, ima da je razvija!) nego i sada, moje čedo sa sedam godina uči SAMO jedan jezik i vežba SAMO šah (njen izbor, ništa me ne pitajte!). Zato sam ponizno tražila pomoć od jedne super mame čija ćerka sa nepunih sedam uči engleski, francuski, violinu, gimnastiku, slikanje, latino plesove i naravno – tenis. O, hoću i ja tako!
Prepuštam se, impresionirana, ovoj moćnoj majki-Spartanki, koja sve stiže i ne ropće (doduše, malo se retko smeje i kosa joj je uvek nekako masnjikava, da izvinete) i saznajem čarobna pravila:
1. dete nikada ne može biti preopterećeno, ono nije ni svesno sopstvene snage i zato ne obraćajte pažnju na žalbe i kuknjavu
2. za sve aktivnosti novac morate naći; nemojte jesti, prodajte kola, bubreg, kuću – sve će se to jednog dana isplatiti
3. ako nemate vremena, angažujte babe i dede, tetke, strine i ujake oko odvođenja i dovođenja; ako odbiju da pomažu objasnite im da će se i oni jednom ovajditi čim vaše čedo postane uspešno i dakako bogato
4. uopšte ne pričajte sa detetom o aktivnostima, da ne bi slučajno pomislilo da se ono tu nešto pita; vi ste ga rodili, vi plaćate, ono ima samo da ćuti i uči
5. ako vas neko pita čemu sav taj napor, ljubazno ali odlučno objasnite da je sve to želja vašeg deteta; od pelena je, naime, maštalo da tečno progovori na francuskom, a talenat za tenis je, uostalom, endemski.
Sanja Lubardić
Draga koleginice,
ОдговориИзбришиzanimljivo je sto si pocela da pises ovde. Mama jednog sedmogodisnjaka ima da izjavi da je to danas sve malo napumpano i svi imaju razlog ``da ga sklonim sa ulice, ne lozimo se mi da ce da postane profesionalac``. Od foliranja mi je malo muka, jer svi zele da im deca postanu buduci slavni i bogati sta god:( Moj decak vec 3,5 godine trenira plivanje i po meni to je za sada dosta. Upisan prvo zbog zdravlja, jer mnogo brzo rastao, ali koliko para godisnje ode na to, sto kao ne volim da postane jednog dana uspesan recimo vatrepolista. Prijatelji iz Kanade mi rekli da Kanadjani nece ni da vode dete na sport koji u buducnosti nije isplativ. A tek na lozenje mama iz skole da li je dobar djak neko ili nije, to mi je smesno. I to uglavnom od mama koje sebe nisu realizovle. Kakvi su djaci videcemo tek u petom raredu, ovo za sada je smesno:) Nek su oni nama zivi i zdravi pa sta god da budu:)
Danijela Jevtic
Хвала што си прочитала и још више што си се сложила :) Пред нашим очима руши се глобални концепт материјалног диктата, али ми мало каснимо...Видећемо, и шта ће бити, и каква ће нам бити деца.
ОдговориИзбриши