Punina praznika

Šta je prazno u vezi sa praznicima? Ama baš ništa! Puno je svega: radosti, ića, pića, gostiju, poklona, a za nas domaćice, bogami, i posla. Mi, porodično, ulazimo u sezonu praznika krajem oktobra i iz iste izlazimo početkom juna. Nisam pogrešila: juna, a ne januara, k’o sav normalan svet! Od Svete Petke do Trojica najmanje dva puta mesečno ili idemo u goste ili nam neko dolazi, a sve u povodu verskih praznika, sa posebnim trudom oko naše slave. A slavimo i Božić, Novu godinu (obe!), Vaskrs, preslavu, imendane... Jer, svi smo rođeni na crveno slovo! Dakle, pitanje vere u našoj je kući važno, tim pre što u familiji imamo i jedno svešteno lice, jednog teologa, nekoliko srčanih boraca za očuvanje naše tradicije i baku Nemicu, koja ljubomorno čuva svoju.

Naše čedo, zato, nismo posebno uvodili ni u veru ni u običaje. Sa njima živi otkad se rodila. Pa ipak, do prošle godine najvažnije joj je bilo šta će za koju svetkovinu obući, ima li nekih poklona za nju, šta je slatko na slavskom meniju. Ali, kako raste - stvari se polako menjaju! Sada nas zapitkuje ko su svetitelji koje slavimo, šta su radili, kad su živeli i gde li su danas? Primer:

-         Tata, a ko će danas Bogorodici da pravi tortu za rođendan?

-         Ne treba njoj torta, ona živi gore, na nebu.

-         Pa to ti kažem! Ima tamo sina, ima veliko društvo, valjda će neko nešto da joj napravi i da joj pevaju Divan dan... Zaslužila je!

Veronauka je, zato, bila za nju prirodan izbor. Ali ipak i samo njen, jer, kakve je naravi, bilo koje nametanje ne bi prošlo. A pošto ne želimo da naše čedo bude jedno od onih koje zainat roditeljima odu u totalnu suprotnost – pustili smo da polako upoznaje veru i običaje, i da ih prihvati po meri svoje ličnosti. Izgleda da će sa postom ići malo teže (genetika je to!), ali se usrdno trudi da poštuje najvažnije zapovesti. Koje su, uostalom, u savršenom skladu sa svim pričama o ljudskim pravima, da ne kažem da je od njih sve i poteklo...

Ne znam ima li negde, u nekoj deklaraciji, i klauzula o ljudskom pravu na radost? Ako nema, Srbija pod hitno da je predloži, jer ako igde – mi, ovde, o praznicima, znamo kako da je napravimo!