Ne znam kako vi, ali ja svakog jutra čim pomislim šta ćemo danas jesti imam grč u stomaku. Ne, ne od gladi, nego od straha da greškom ne dam mom čedu da jede nešto za šta su lekari, nutricionisti ili ko god već, kol’ko prekjuče utvrdili da je apsolutno nezdravo i štetno. A ja, neobaveštena, to još nisam čula!
Znate na šta mislim? Na ono kad u novinama, na primer, izađe vest da ne bi trebalo deci da dajemo kravlje mleko. Nikad, ni u kom obliku. To me prvo zbuni, jer sam, ako se dobro sećam, ja odrasla na kravljem mleku. Sir i kajmak da ne pominjem. I baš sam poprilično izrasla, ako me razumete. Ali, kad nastavim da čitam tekst, vidim - neki su se naučnici, sa nekog univerziteta za koji prvi put čujem, ali to sad nije bitno, vrlo ozbiljno bavili time da je kravlje mleko namenjeno njihovim, dakle kravljim, mladuncima, a ne ljudskim, i da te izlučevine kravljih žlezda mogu da izazovu kod naše dece .... ma ko zna šta, dalje ne smem ni da čitam, samo da im ne izrastu rogovi i repovi! Mene toliko prestrave takva otkrića da automatski iz porodičnog jelovnika izbacim sve za šta me obaveste da je štetno. A taj posao obaveštavanja bolje nego mediji rade i sve moje komšinice, drugarice, koleginice, pa i pokoja vaspitačica, medicinska sestra, prodavačica na pijaci. Svaka zna i primenjuje ponešto što je meni (priznajem, kriva sam!) promaklo, pa mi se čini: eto, i ona je bolja majka, njeno je dete sigurno naprednije! I tako, ukidam godinama jedno po jedno. Branim čedu da jede slatko, slano, kiselo, gazirano, vruće, hladno, iz pekare, suhomesnato, od mleka, prženo, nekuvano, prekuvano, grickalice, masno... Tek, pre neki dan shvatim: mi više ništa ne smemo da jedemo! Samo hleb od celog zrna, jedino nam je to dozvoljeno. Ne znam od kog zrna, ne pitajte!
Dete gladno, u čudu, pita kako da jede samo hleb, a ja nervozna gledam imamo li makar neki brokoli u rezervi? I tu, u tom trenutku očajničke potrage ze zdravom hranom u nezdravo praznom frižideru, meni klikne: nešto ne štima! Kako to: sve nezdravo, a deca rastu k’o iz vode? Sve štetno, a životni vek nikad duži? I donesem čvrstu odluku da hranim čedo isto onako kao što su moji hranili mene. Računam: em sam preživela, em nisam ispala tako loša, pa da igramo na sigurno! Kao kruna moje odlučnosti, rešim da prvi put detetu skuvam puding. Da, da, sa mlekom i šećerom! I da više ne čitam ništa o zdravoj hrani. 
Bravo ;-)
ОдговориИзбриши